Sa oslobođenjem Beograda počeo je da oživljava i sportski život u gradu. Sportisti Beograda se odmah uključuju u realizaciju zadataka koje postavlja nova narodna vlast. Oni postaju šampioni humanosti i nosioci solidarnosti među ljudima u fizičkoj kulturi. Prve utakmice koje su odigrane neposredno po oslobođenju Beograda imale su humani karakter i ukupan prihod je išao u korist Crvenog krsta i ranjenika. Pored fudbalskih utakmica održavani su bokserski mečevi, sa kojih je takođe prihod išao u korist Crvenog krsta i ranjenika.
Prvo sportsko društvo, odnosno fudbalski klub, formirala je u oslobođenom Beogradu 1. armija NOVJ. On je bio sastavljen od boraca koji su od ranije bili u jedinicama ili su stupili u njih posle oslobođenja grada. Neposredno zatim formirani su klubovi i u drugim jedinicama.
Uvidevši značaj fizičke kulture nova narodna vlast je pristupila organizacionom uobličavanju sportskih društava u jedinstvenu organizaciju. U jeku održavanja prvih utakmica u gradu iskrsla je ideja za formnranje omladinskog fudbalskog kluba. Nosilac ideje bili su Zoran Žujović, Slobodan Nosić, Ljubiša Sekulić, Dušan Bogdanović. Četvrtog marta 1945. godine Gradski odbor Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Srbije sazvao je konferenciju omladinaca-sportista Beograda u sali “Matice” u Deligradskoj ulici. U referatu, koji je podneo Zoran Žujović, izneto je trenutno stanje u kojem se sport nalazi i na kraju predložio da se formira Omladinsko sportsko društvo “Crvena zvezda”, koje će obuhvatiti sve beogradske omladince antifašiste. Prisutni su predlog sa oduševljenjem prihvatili. U diskusiji je istaknuto šta sve društvo treba da radi, kakvi su njegovi zadaci, uopšte kako treba da izgleda nova fiskultura u oslobođenom Beogradu.
Status osnivača fudbalskog kluba, osnovanog 4. marta 1945. godine, dobili su: Radovan Pantović, Slobodan Posić, Ilija Nikolić, inž. Vlastimir Purić, dr Milan Despotović, Vladislav Mitrović, Zoran Žujović, Milovan Kirić, Kosta Tomašević, Predrag Bajić, Ljubiša Sekulić i Dušan Bogdanović.
Nakon formiranja Crvena zvezda odigrala je i svoju prvu utakmicu sa ekipom 1. bataljona 2. brigade KNOJ-a, koju je dobila rezultatom 3:0. Prvi gol je dao prvi predsednik fudbalske sekcije Kosta Tomašević.
Organizaciono uobličavanje sportske organizacije Srbije i Beograda otpočelo je marta 1945. godine. Formiran je Inicijativni odbor od strane sindikalnih i omladinskih organizacija u kome su se nalazili njeni ovlašćeni predstavnici i sportski aktivisti. Inicijativni odbor je 20. marta objavio Proglas u kome su izraženi principi na kojima će počivati budući fiskulturni pokret.
Antifašistička skupština narodnog oslobođenja Srbije kao vrhovni zakonodavni i izvršni organ državne vlasti demokratske federalne Srbije, donela je 24. marta 1945. godine odluku kojom se “Vrhovno vođstvo fiskulture prepušta Inicijativnom sportskom odboru Srbije na celoj teritoriji Federalne Srbije”.
Privremenu upravu Inicijativnog sportskog odbora Srbije sačinjavali su: predsednik Vladimir Dedijer, novinar, potpredsednici inž. Obrad Bojović, Bogoljub Birić, nameštenik, inž. Milorad Arsenijević. sekretari Dragoš Stevanović i Živorad Nosić. Uprava je imala referente: za fudbal; za osnovno telesno obrazovanje; za laku atletiku; za zimske poslove i planinarstvo; za odbojku, košarku i rukomet; za tenis i ping-pong; za biciklizam i motociklizam; za boks, rvanje i tešku atletiku; za propagandu i kulturu; za zdravstvenu službu i za jedriličarstvo.
Na prvoj sednici Inicijativnog odbora 30. marta 1945. godine, odlučeno je da budući naziv republičkog organa bude Fiskulturno-sportski odbor Srbije (FISOS).
Prva sednica Inicijativnog odbora za obnovu fiskulture i sporta u Vojvodini održana je aprila 1945. godine. Za predsednika je izabran Toša Jovanović, predsednik Saveza zemljoradničkih zadruga u Vojvodini. I na Kosovu i Metohiji je, takođe formiran organ za fizičku kulturu u proleće 1945. godine. Jedan od prvih organizatora fiskulturnog života na Kosovu i Metohiji bio je Ramadan Vranići.
Fiskulturni odbor Beograda (FOB) osnovan je 26. maja 1945. godine. Prvi predsediik ovog odbora je bio Vasilije Čile Kovačević, a sekretar Slobodan Bosić.
Rad novog Fiskulturnog-sportskog odbora počeo je u teškim uslovima, bez najelementarnijih potreba. Nedostajali su kadrovi, objekti, rekviziti, jednom rečju stvaralo se nešto novo skoro ni iz čega. Zahvaljujući omladinskoj i sindikalnoj organizaciji, koje su ponele najveći teret, na sve strane su nicale nove organizacije, organizovane su raznovrsne priredbe, sletovi, omladina se masovno odazivala pozivu na akciju.
U Beogradu je 5. marta 1945. godine izašao prvi broj lista “Fiskulturnik”. Štampan je u petsto primeraka, jer nije bio namenjen prodaji i široj čitalačkoj publici, već onima koji su se tih prvih dana slobodnog života bavili obnovom sportskog pokreta. List je objavio Proglas Fiskulturno-sportskog odbora Srbije kojim se najavljuje stvaranje sportskih organizacija na novim osnovama. Sa još nekoliko zvaničnih odluka i rešenja, list je tražio čitaoce među organizatorima sporta. Na nekoliko mesta u listu je bilo istaknuto: “Pročitaj i daj drugom da pročita”. List je izlazio povremeno pod imenom “Fiskultura” do 20. aprila 1945. godine. Izdavali su ga Fiskulturno-sportski odbor Srbije i Fiskulturni odbor Jugoslavije. Prvi glavni i odgovorni urednik je bio Radivoje Marković.